Nasi padovi

Cekajuci Gogoa da napise nesto konstruktivno , odlucih da se latim tastature i pokrenem ne bas omiljenu, ali poucnu temu.
Posto sam navikao da citam i da slusam price kako je ljudima motor iz cista mira, nicim izazvan, od strane neprijateljske, izdajnicke ruke, prevrnut iz stanja mirovanja na stranu, kod mene nije bilo tako.
Naime, svojom greskom, ne prativsi saobracaj ispred sebe u potpunosti, sa nedovoljnim rastojanjem koji sam napravio, desilo se neizbjezno. Uradio sam jedan glup potez, koji se pokazao dobar za moju grdobu, ali lose po mene. Obalio sam ga na stranu da ne bih udario u kamion ispred sebe, postavivsi levu vitu nozicu izmedju grdobe i asfalta.

Epilog: osteceni ligamenti koljena i skocnog zgloba, obavezno nosenje longete, strogo mirovanje nedelju dana, nosenje stake jos nedelju, ljekovi protiv bolova, fizioterapeut, vjezbe....
A grdoba? hehehe Ostrugana lijeva plasika koja je vec bila naceta od onog amatera, tako da je morala definitivno ide na farbanje, umjesto ideje o naljepnici koja ce to da pokrije.
Slika njenih nemam, jer je nisam mogao gledati tada, nego mi je brat vec sjutradan poveo kod lakirera samo da mi je makne sa ociju

A ja?
[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve u svemu, bi kao u onoj narodnoj: "Sve je dobro kad se dobro svrsi!"

Pa posleces q moc prodat mator sa pricom da nije padano .

NikGold wrote:Pa posleces q moc prodat mator sa pricom da nije padano .

A neee, drug Grdni je pocasni clan porodice Grozni i nece se brzo stanje promijenit. Mozda ga jednog dana zamijeni ono fasisticko govno tipa GS, ali nece biti voljen kad drug Grdni iz Japana.

Jedan je Grdni


Smrt fasizmu!

Mogao si bar noge obrijat

MrvicA wrote:Mogao si bar noge obrijat

I onu smrdeljavu carapu skinut ...

Eto tako - Jučerašnjim datumom moja ki
čma nepodnese teret brodskog akumulatora koju je mo0ja snaga šćela da izbači iz Fetovog broda.
Od tada imam problem koji bi imao svaki pori luk savijen po pola.
Jebiga više knjigu ne dofaćam ni u najavi.
Što bi reka Kume ŽMijo zdravo tvoja kičma na koljena, biće piva u ogromnim količinama.

Moj prvi ozbiljni pad je bio 1998.godine. Kažem ozbiljni jer one kao klinac ne brojim,iako ih nije bilo puno,par proklizavanja svega,otresao prvo o podlogu,posle samo otresao prašinu sa sebe
Elem,prvi put seo bez kacige na Vespu,znate ono-ma neću daleko,samo da isprobam ovo što smo sad namještali. I tako malo neiskustvo,malo bezobrazluk drugih i ja završih glavom među kamenjem.Rezultat: polomljena jagodična kost,napukao nos,ogrebotine,itd.
Posle je bilo par sudara,udarih u automobil,očešah zid pored puta,uglavnom malo materijalne štete i po koja ogrebotina.
Sledeći ozbiljni pad je bio negde 2003.godine. Čovjek je sa sporednog puta izašao direktno pred mene,nisam imao šanse da ga izbjegnem.Ovaj put je to rezultiralo slomljenom čašicom lijevog koljena.
I tad mi je prekipjelo,rekao sam DOSTA! Nema više padova za mene( Pomozi Bože da tako bude)

I kad podvučem crtu,dosta toga mi se desilo zbgo neiskustva,usijane glave. Moram priznati da sam svake sledeće sezone sporiji u odnosu na prošlu,i ne smatram to kao minus već kao preusmerenje interesa ka velikim brzinama na uživanje u vožnji,društvu i svemu onome što ustvari čini bajkerski život

Dobro razmišljanje i lijepo rečeno ...mislim , žao mi je zbog tih manjih povreda , ali i to je sastavni dio učešća u moto svijetu...
.... Galiote , svaka čast...i što je najvažnije , edukativno je ...

Dostina sa foruma zna Rapu iz Trebinja , poznatog ,dobrog i iskusnog bajkera ,i kada su ga pitali koliko je puta pao sa motora , rekao je: "Polije stotog puta , prestao sam da brojim" !

Naravno , on i dalje brzo vozi , ali znatno razumnije ,manje riskantno , a padovi su ružna prošlost....

Samo sam se jednom dobro sprca s mopeda kao klinac. Otada nijesam, a stalno vozim ili motor ili kakvo govno na dva točka. Sad sam se opremio od glave do pete sa dobrom opremom, tako da sam konačno spreman za dobar pad ili ako Bog pomaga još bar ovoliko, pa dako panem sa jedno 75 godina, e se tada najlakše podnosi, bar tako kažu ovi iskusniji...
Mada znajući moju prosječnu brzinu klasičnog caffe racera (od kafane do kafane) teško me naćerat na pad, još otkad ne konzumiram piće i ne družim se sa pojedinim drugovima s ovog foruma male su šanse za zagrljaj asfalta.

Vele da ne dijele na one koji su pali i na one koji će tek da ljosnu . Ma padao sam dosta puta ali za sad ništa strašno ( nisu bili sve bezazleni padovi i auto me udaralo , ali me svali put Bog dragi pogledao) . Al jedan pad, bolje reć klizanje mi je naročito drago i kad se god sjetim slatko se smijem .
Imam dobrog druga Ratka Đ i čovijek nikad u životu nije imao 50kg žive vage al zato je pio ka Rus (za njega vele da se samo jednom napio ... i nikad se više nije otrijeznio) .Bilo je to prije jedno desetak godina , Rale i ja zaginuli od zore rane a ja naravno skuterom , dobro se zamutilo ekipa ma ludulo i tako veče i doba da se ide put kuća ali prije kuće na po još jednu oproštajnu u Hajat (naša kafana -početak i kraj) .Ekipa ide kolima a Ratko oće samnom , nagrđeni krećemo posle jedno kilometar semafori i skrećemo lijevo ali .. ali put bješe posut pijeskom valjda prosulo se iz nekog kamiona, ja skrećen naginjem motor koji samo proklizava ispod mene , sva sreća da nisam išao 4 na sat, ja ostajem naslonjen na koljeno i odma frka đe je Ratko . Brat je ,ljudi nećete mi vjerovat , onako mrtav zaspao zakačen na mojim leđima kao ruksak . Nije se ni probudio a ja podigoh motorin koji je ostao ispod mene i produžih dalje . Ja sam pocijepao farmerice i odrao koljeno a Ratka su svi zvali ruksak jedno duže vrijeme .

I kume ZMijo je liza asvalt prosle godine nedje na pocetak sezone.Bijasmo krenuli veca druzina iz Budve preko Kotora zalivom pa za Grahovo,Cetinje i nazad.Nedje u Risan ali iskljucivo mojom greskom gledajuci sa strane zakona,obali me jedan jugo,noga mi ostade ispod motora,i tako posuljah 3-4m.Vise je izgledalo lose nego sto je u stvari bilo mada da nijesam imao dobru cizmu sigurno bih nagrdio nogu.Malo ozuljen lakat i pocijepana jakna se i ne broje.Pozdravio bih ovu pricu,svake godine sve sporije,mene nesto nije vise do kakvija trka,godine i refleksi idu pod ruku.A posteno da recem ocu i nesto da vidim sa strane a ne samo u bijelu i ivicnjak.Preporucio bih druzini ove godine da malo usporimo,ko normalno oce,da nebi ovu rubliku poceli nedajboze bolje popunjavat.

najgori pad sam imao sa Vespom koju i sada vozim...jedan ciko iz BD mi je presjekao put. Vidjevsi da ne mogu da ukocim prepustio sam se sili inercije, iskoristio vespu kao odskocnu dasku i stilski nevjerovatno lijepo preletio golf II kao lasta, napravio salto na asfaltu. Ljudi su mi tapsali i cestitali.
Iako nisam nosio kacigu (tada nije bila obavezna, a i bilo je ljeto) epilog je da mi je progledano od nekoga i da sam samo slomio rame yglob koji veyuje rame, kljucnu kost i lopaticu. Sve je to zaraslo, ali se posljedice osjecaju i danas poslije 5 godine, a vjerovatno cu ih osjecati dok sam yiv.
Od tada iskljucivo full face kaciga i ostala oprema .
Bilo je i padova, a ja bi ih nazvao vise obaranjima i sadasnjeg velikog ljubimca (sve u svemu 4 puta), ali definitvno kako Galiot rece....sto sporije vozis, manje su posledice, a sto sto Kume Zmijo rece....sto sporije vozis, vidis vise prirodnih ljepota...a mogu reci da ih je svaki dan sve vise

Poucen mudroscu da se motociklisti dijele na one koji su pali i koji ce pasti,ja odlucih da to oposlim...Kao i vecina padova,ovaj moj je bio za 4 km/h...Izlazio sam iz ulice i htio da se ukljucim na glavni put,malo jace prikocih prednjom i ozeni se djavo...Ali,kao i zemljak grozni,zrtvovah sebe i podvukoh se pod motor(sto je nama Crmnicanima svojstveno jer su se i nasi preci bacali pod motor jos prije 4 vijeka),tako da on dobi malu ogrebotinu,ja malo vecu i zivjeli smo srecno dok ga nisam prodao

Andro ti si extra proša kako će kakvi talijan kad ga Zoko dofati, nebili pravit apriliju.
Eto da se uključim u padavičarski klub, elem sa motora ga za života još nijesam padao liši one konate od vespe, valjda sam je zato sad opet trgovao nebi li joj se osvetio vožnjom bez padanja. Bili su to lagani paduljci ali ono kako se ona čuje kad sulja valja kao da se bager prevrće, tada se fala bogu svi skupe oko mene a ja ranjenog ponosa magla.

CItam i pomalo drhtim...Zamislio sam svaki Vas pad... UUUH!! No pokusacu da ucim na ove Vase textove.Ja Vam nemam sto napisat hvala bogu.....i nadam se da vam se necu nikad pridruziti u pisanju ovakvih iskustava!!!

ivan grozni wrote:

Sve u svemu, bi kao u onoj narodnoj: "Sve je dobro kad se dobro svrsi!"

a ja bih dodao da ima i onoga - "gdje se svrsi".

elem, da i ovaj amater, kako me drug tito nazva, opise svoje dogodovstine.....
kao sto kolega gailot pomenu, padove sa automatika, apn-a, bicikala itd necu pominajti, nego....

dakle,
kupim ja moje magarence na sajam nautike u bd, lijep, nov, celofan na sic, uh, sad se sjecam.....
zavrsim radni dan, spakujem se, kaciga na glavu i pravac tivat. jas da je motor bio nov ali dalo se malo gasa, da se konji razlete....
pocinje lagana majska kisica, a ja bi da sto prije dodjem doma....
prolazim raskrsnicu kotor-tivat-budva ka sa lovanje (ono dje bacaju smece) izlazi smecara.
i onda, kad spojimo brzinu od 100+, prijepomenutu kisicu i svima na dragu prednju kocnicu, ishod je bio neminovan...
bio sam pod punom opremom tako da ozlijeda nije bilo, misleci pritom na mene...
medjutim, magarence je itekako osjetilo neko 50metarsko suljanje, cijela lijeva strana izgrebana, minoran udarac u kamion, ali evo ga, vozi se i dalje.....





e sad, ja znam da groznome srce preskace ali sam ovo morao napisati, hehehe, nije nego sam zloba!


evo ad iskreno, cijela prica je istinita osim pada, sramota me napisat....
dakle, doso sam doma prije najjace kise, poso se okrenut, prvo uzbrdo, pa nizbrdo u rikverc, lijepo, ko pravi profi, savio pun lijevi i Naravno, stisnuo prednju kocnicu. e sad, gume nove, preso 24.6 km total, ja ocu sto prije u garazu, treba li dalje???

drugi pad nije bio toliko strasan, u kotor, pored benzinske stanice, jedan curan sa golfom 2 me malo potpomogo odozada, cisto da vidi stabilnost motora. kaze, nisam te vidio, al ajde.....sto je tu je.

dakle, moje magarence je imalo ta dva pada + extra amaterski groznijev. sta reci. e i s pravom kazem MOJE magarence, jer se jos vodi na mene, bez ako drug tito nema nesto da demantuje.



dale, usao sam u klub onih koji s pali, nadamo se da tog vise nece biti ali vrijeme ce reci svoje.

kolege, jos mnogo sigurnih kilometera!
vinko

@winnie
Pa jesi ti mene juce zvao da bi mi rekao da si ovo napisao???????
hehehehehehehe

Vinko, sinko, da si se drugacijim dimenzijama pohvalio, a upotrijebio istu cifru - 26,4, e to bi bilo za respect, a ovako

Sve u svemu, poucna tema, dabogda se u buducnosti ni jednom ne dopunila novim dozivljajima!

Smrt fasizmu,
vas drug Grozni

Grozni , ermano , volim te što si takav....da znaš...